Архив Републике Српске

Рјешењем Народног одбора града Бањалуке, број 4735 од 20. априла 1953. године, основан је Архив града Бањалуке који је ускоро прерастаo у Срески архив Бањалука, надлежан за подручја срезова Бањалука и Приједор. За само неколико година Архив се развио у угледну установу у чије се депое слило око 250 фондова и девет збирки од непроцјењивог значаја за изучавање друштвених, политичких, економских, културних и других прилика на подручју сјеверозападне Босне. Са организованим преузимањем грађе започело се у току 1961.

Развој архивске службе, силан прилив документације и јачање свијести о потреби обавезног обављања архивске дјелатности довели су 1963. до оснивања регионалне установе под називом Архив Босанске Крајине. Територијалну и стварну надлежност овај архив је тада вршио на подручју срезова Бањалука и Бихаћ.

Разорни земљотрес, који је 27. октобра 1969. погодио Бањалуку, неминовно је оставио посљедице и на развој архивске службе. Тек средином 1973. пронађeно jе половично рјешење смјештајних проблема Архива, када Архив усељава у дјелимично санирану “Царску кућу”, у којој је и данас смјештен.

Убрзо по избијању оружаног сукоба у Босни и Херцеговини, средином 1992. године, највиши органи власти српског народа донијели су Одлуку о оснивању Архива Српске Републике Босне и Херцеговине, а потом и Наредбу о збрињавању и заштити културних вриједности и добара. Ова два прописа, уз преузети Закон о архивској дјелатности, представљали су правни основ и оквир за обављање архивске дјелатности на територији Српске Републике Босне и Херцеговине, касније Републике Српске.

Од средине 1993. године, када је донесен Закон о министарствима, архивску дјелатност на територији Републике Српске обавља Архив Републике Српске, као републичка управна организација са сједиштем у Бањој Луци и деташираним одјељењима у Добоју и Србињу (Фоча).

Данас је Архив Републике Српске републичка управна организација у саставу Министарства просвјете и културе. Чланом 59. Закона о републичкој управи и члановима 61. и 62. Закона о архивској дјелатности утврђену дјелатност Архив обавља на цијелој територији Републике Српске. Архивска дјелатност обавезно се проводи и организује на цијелој територији Републике Српске. Принцип обавезности архивску дјелатност на одређени начин одваја од осталих културних дјелатности. Док остале установе у области заштите културних добара прикупљају културна добра, Архив културно добро (архивску грађу) прибавља по принципу обавезног трансфера јавне архивске грађе.

Закон о архивској дјелатности је регулисао све специфичности архивске дјелатности, начелно наглашене у Закону о културним добрима Републике Српске, и ускладио могућности и потребе садашњег степена развоја архивске дјелатности у Републици Српској са међународним достигнућима и стандардима. На основу одредбе става 2 члана 64 Закона о културним добрима, Архив ужива статус централне установе заштите културних добара.

Мисија Архива је обезбјеђење доступности, употребљивости, вјеродостојности и аутентичности документа све док је он потребан као средство за заштиту јавних и приватних права или док представља дио колективне меморије народа.

Мандат Архива представљају његова овлашћења у погледу преузимања, чувања и обезбјеђења доступности јавне архивске грађе.

Развој информационих технологија ставио је посљедњих година пред Архив проблем дефинисања оквира његове мисије и мандата у електронском окружењу. Правне претпоставке за рјешење овог проблема садржане су у новом Закону о архивској дјелатности, с тим што их у времену које је пред нама морају да прате и одговарајућа кадровска, организациона и технолошка рјешења.

Развој Архива тећи ће у правцу његовог даљњег оспособљавања за прихват конвенционалне архивске грађе, али и оспособљавања за преузимање неконвенционалних записа. Све присутнији интерес за архивску грађу константно доводи до повећања броја њених корисника, што пред Архив ставља обавезу да корисницима омогући либералан и брз приступ информацијама које чува. Предуслов за то остварен је пројектовањем информационог система који представља самостално рјешење стручних архивских радника. Архив је у посљедњих пар година учинио и низ других крупних искорака.

Због једноставности државне структуре и јасне стварне и територијалне надлежности Архива, реално је очекивати да ће у Републици Српској бити значајно олакшано провођење нових законских рјешења и формирање јединственог информационог система.

Унутрашња организација Архива установљена је у складу са Уредбом о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста у управи Републике Српске, Стратегијом развоја Архива Републике Српске, текућим потребама, програмима и плановима рада и нормативима и стандардима који се примјењују у архивској дјелатности.
Архив располаже са укупно 2.774,10 м2 пословног простора, од чега 1.666,65 м2чини спремишни простор.
У архивским депоима депоновано је 736 фондова и 34 збирке.

Контакт

Архив Републике Српске
Алеја Светог Саве 1, 78 000, Бања Лука
Радно вријеме Архива: 8:00 – 16:00
Радно вријеме читаонице: 9:00 – 14:00 сваким даном (осим суботе и недјеље)
Телефон/факс:
(051) 340 240, 340 230, 340 231 (централа)
(051) 340 241 (директор)
(051) 340 231 (факс)
arhivrs@inecco.net
www.arhivrs.org

By