Брање траве иве на Озрену пред Унеском

Чланови Државне комисије за сарадњу БиХ са Унеском подржали су номинацију елемента „Брање траве иве на Озрену“ за упис на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства, потврдила је в.д. помоћника министра за културу Милица Котур након састанка Комисије, одржаног у Сарајеву.

Она је подсјетила да је ријеч о једном од елемената Прелиминарне листе нематеријалног културног насљеђа Републике Српске који је припремио  Музеј у Добоју, а који се односи на јединствени обичај брања љековите траве иве који баштине становници села на планини Озрен.

„Управо је брање траве иве на Озрену један обичај од изузетног значаја за то подручје Републике Српске које га је успјело сачувати, али и за нематеријалну културну баштину Републике Српске у цјелини. Традиција и јединственост овог обичаја носе све карактеристике  једног нематеријалног културног добра“, рекла је Котурова и додала да је, као такав, приједлог већ упућен Унеску на даље разматрање и процедуре.

У складу са обичајем, сваке године на исти дан, 11. септембра, на дан када се обиљежава Усјековање главе св. Јована Крститеља, становништва с Озрена  одлази на озренско узвишење Гостиљ ради брања траве иве. На планину тога дана иду сви становници Озрена, али нарочито становници села кoja окружују озренско узвишење Гостиљ.

На састанку Комисије у Сарајеву разматран је и номинациони документ за Коњичко дрворезбарство, који ће у складу са препорукама Комитета за нематеријалну баштину из децембра 2015. године, бити достављен Комитету за нематеријалну баштину на поновно разматрање.

Приједлози за Унескову прелиминарну репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа од значаја за човјечанство урађени су у Републици Српској 2011. године. Осим „Брања траве иве на Озрену“ и Змијањског веза, који је у међувремну уврштен на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства, на листу приједлога Републике Српске за Прелиминарну листу уврштено је још пет елемената: Крсна слава, Паљење жежнице, Невесињска олимпијада, Мркоњићки ковачи и Осећански језик.

By