„Брање траве иве на Озрену“ уписано на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства

branje-trave-ive

Комитет за нематеријалну баштину УНЕСКА донио је одлуку којом је је елемент „Брање траве иве на Озрену“ уписан на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства.

Одука је донесена на сједници Комитета одржаној у Порт Лоуису, Маурицијус, а „Брање траве иве на Озрену“ трећи је елемент који је уписан, након Змијањског веза и Коњичког дрворезбарства.

Становништво Озрена је много дуже, у односу на сусједе, задржало знатан број традиционалних елемената у изворној форми, а међу њима и одређене облике народне медицине. Најпознатији облик нематеријалног културног насљеђа у том смислу је обичај брања траве иве, а који се искључиво одржава на дан када православни хришћани обиљежавају Усјековања главе св. Јована Крститеља (11. септембар). Вјековна је пракса брања иве на овај дан, као и континуитет  вјеровања о изузетној љековитој моћи траве иве уколико је убрана на дан Усјековања. Убрана ива користи се током године као чај, помијешана с медом или се потапа у ракију. На поменуте начине становници тог краја користе траву иву када су болесни, али и превентивно, те је и радо поклањају као највреднији дар. Скоро да у буквалном смислу вјерују у ријечи давно сковане изреке  „трава ива од мртва прави жива“. Обичај се на врло спонтан начин преноси на млађе генерације, јер су и дјеца активни судионици у брању али и конзумирању иве током цијеле године.

Комисија БиХ за сарадњу с УНЕСКО-ом номинирала је „Брање траве иве на Озрену“ за упис на Репрезентативну листу свјетског нематеријалног културног насљеђа на иницијативу Министарства просвјете и културе Републике Српске  и Музеја у Добоју. У прошлости обичај је био искључиво везан уз народну медицину. Данас је поред своје примарне улоге „Брање траве иве на Озрену“ инетеграциони елемент локалног становништва и посредно чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре.

By