Брање траве иве на Озрену

Становништво Озрена је много дуже, у односу на сусједе, задржало знатан број традицијских елемената у изворној форми, а међу њима и одређене облике народне медицине.

Најпознатији облик нематеријалног наслијеђа у том смислу је обичај брања траве иве, а који се искључиво одржава на дан обиљежавања Усјековања главе св. Јована Крститеља (11. септембар).

Вјековна је пракса брања иве на овај дан, као и континуитет у вјеровању о изузетној љековитој моћи траве иве уколико је убрана на дан Усјековања. Иако су практиканти сви становници Озрена, најактивнији су становници неколико села које окружују узвишење Гостиљ на коме се обичај одржава. Рано ујутро, на дан Усјековања, а након личне молитве св. Јовану или након литургије која се одржава у цркви у селу које је најближе Гостиљу, пењу се уз стрме падине  берући иву. У зависности од мјеста поласка само брање може потрајати и неколико сати. Када заврше брање и попну се на врх Гостиља, тада се спонтано формирају бројне групе људи који заједнички једу храну коју су понијели и која је искључиво посна. Креће се са пјевањем озренских пјесама, гдје се бројне групе надглашавају. Обавезно је и играње озренског кола, а и многи људи за то прилику облаче традиционалну озренску ношњу.

Убрану иву користе током године кроз чај, помијешану с медом или је потапају у ракији. На поменуте начине је користе кaдa су болесни, али и превентивно. Од 1999. локална удружења  организују дружења на Усјековање позивајући бројна сродна друштва из других крајева. Од тада се број посјетилаца повећао, са знатним учешћем људи који нису с Озрена.

Елемент је уврштен 2011. године на Прелиминарну лист нематеријалног културног наслеђа Републике Српске. Активношћу локалних удружења преко Музеја у Добоју предложен је у 2015. години Министарству просвјете и културе РС  за номиновање на Репрезентетативну листу свјетског нематеријалног културног наслијеђа, и од стране Комисије БиХ за сарадњу са Унеском овај елемент нематеријалног културног наслијеђа подржан је за упис на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства. У прошлости је обичај био искључиво везан за народну медицину. Данас поред своје примарне улоге „Брање траве иве на Озрену“ је и инетеграцијски елемент локалног становништва и посредно чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре, те кохезивни фактор многих група, јер  знатан дио учесника није с Озрена.

By