Збирка старијег каменог доба – налази из пећине Растуша

Пећина Растуша једино је пећинско налазиште у сјевернобосанској регији, а налази се 12 километара сјеверозападно од Теслића и Бање Врућице, на 370 м надморске висине. Састоји се од пространог канала и неколико мањих споредних, укупне дужине 440 м. (Malez et al., 1974) У спелеолошкој литератури позната је као најбоље истражена пећина Републике Српске, док је археолошки и палеонтолошки истражена само дјелимично. Истраживања су на овој локацији вршена неколико пута, а подаци су садржани у из­вје­штајима из 1971, 1973, 1974. и 1978. године. (Malez, et al., 1978) Генерално, пећина Растуша је разграната, готово потпуно равна пећина с атрактивним пећинским накитом: саливима, пећинским хијероглифима, сталактитима и бигреним кадама. Растуша је станиште двије врсте слијепих мишева: Rhinolophus ferru­mequinum и Rhinolophus euryale, а досадашња археолошка истраживања (1972. и 1988.) дала су материјалне доказа о боравку човјека у овој пећини још за вријеме палеолита.

Током ископавања 1972. године, истражене су сонде у почетном дијелу главног пећин­с­ког тракта, а поред зуба и костију пећинских медвједа откривено је свега неколико комада каменог оруђа. Наведено оруђе откривено је у слоју смеђе иловаче, а представљено је са пострушкама различите величине. На основу типологије и начина обраде према Баслеру наведени материјал карактеристичан је за мустеријен (Basler 1979a: 326), а према Малезу кремени артефакти личе на орињасијенски тип пострушки (Malez 1980: 13-14; Malez et al. 1978: 11). Уз њих и фрагменте костију пећинских медвједа (Ursus spelaeus) у овом стратуму откривено је и више комадића дрвеног угљена, што доказује да су пећину Растушу у горњем плеистоцену посјећивали повремено палеолитски ловци. Остали палентолошки материјал припада пећинском вуку (Canis lupus). (Malez et al. 1978: 11) Подаци о посљедњим истраживањима из 1991. године још увијек нису публиковани.

Претходно наведени подаци навели су нас да пећину Растуша систематски истражимо, тако да од 2010. године институције културе и заштите Републике Српске, Универзитет из Кембриџа и општина Теслић финансирају ревизионо истраживање пећине Растуша (пројекат 2010-2015). Истраживања од  2010. године до данас, приликом којих се користе савремене методе истраживања уз многе хемијске анализе, показале су до данас да је човјек у овој пећини боравио још прије око 35.000 година.

Приликом ископавања вршених од  2010. до 2012. године, пронађена је знатна количина материјала (кремен, керамика, кости и остало), од којег је до сада извршена технолошка и типолошка анализа свог материјала од окресаног камена (Јовановић: 2012) а према којој је кремени материјал подијељен на основне категорије: одбитке, сјечива, ретуширане алатке, језгра и технолошке нуспродукте.

Што се палеонтолошких остатака тиче најбитније је навести да се међу бројним животињским врстама сада налазе и остаци пећинског лава, лоса, јелена, дабра и носорога.

Сматрамо да се, у складу са прелиминарном анализама материјала из пећине Растуша овај локалитет показао као једно од најстаријих пећинских станишта на подручју сјеверне Босне али и као локалитет са највећим потенцијалом за допуну туристичке понуде Републике Српске.

By