Липицанери из Републике Српске – Нове номинације за UNESCO-ву листу

lipicaneri

Република Српска је позвана да учествује у међународној номинацији за UNESCO-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства. Назив номинације је “Традиција узгоја коња Липицанера”.

Овим поводом је у петак, 14. септембра одржан први састанак, у Кобиларни Липица, у Сежани у Словенији, а о прогресу у припремама номинације разговарали су присутни из четири од шест држава учесница. Из БиХ, музејски савјетник Владимир Ђукановић, етнолог у Музеју Републике Српске, те др Миљан Ербез, савјетник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, као и представници Министарства културе Републике Хрватске, Министарства пољопривреде, прехране и шумарства Републике Италије, те шест чланова делегације из Словеније, из Етнографског Музеја у Словенији и Министарства културе Словеније.

Овај пројекат у Републици Српској воде Министарсво просвјете и култруе Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и Музеј Републике Српске.

“Ово је прва међународна номинација у којој учествује Република Српска и сматрамо да је наше учешће у оваквој номинацији, са шест других држава, значајано из аспекта очувања и промоције нематеријалног насљеђа, јачања међународне сарадње као и туризма Републике Српске. Змијањски вез је једини елемент који је до сада уписан на Листу. У току је и номинација “Брање траве Иве на Озрену” , и резултате ћемо имати у октобру, а идуће године имамо у плану да пошаљемо номинацију “Невесињска Олимпијада” . – изјавио је музејски савјетник Владимир Ђукановић, етнолог у Музеју Републике Српске.

Иницијатор међународне номинације “Традиција узгоја коња Липицанера” је Словенија, а Липицанери (нем. Lipizzaner, словен. Lipicanci) су свјетски позната раса словеначких коња, који су одгојени у крају Липица, Словенија. Раса је настала 1580. године у истом граду у тадашњој хабзбуршкој монархији.

“У Републици Српској је Ергела Липицанера основана 1949. године. Она се налази на Вучјаку код Прњавора. Тренутно се тамо налази преко 100 коња Липицанера, а такође имамо и велики број коњичких клубова који узгајају Липицанере. То представља велики туристички потенцијал.” – додао је Ђукановић.

 “Промоција Змијањског веза је показала која је предност елемента културног насљеђа који добије инскрипцију на UNESCO-ву Листу. Поред чињенице да су поједини умјетници и ствараоци, људи који се баве оваквим радом, кроз израду Змијањског веза остварили и одређену зараду, најважније је да је постигнут значајан прогрес у промоцији културе народа, међународне и међумузејске сарадње. Изложбе и бројни нови пројекти везани за Змијањски вез допринијели су препознатњивости наше културе. Сигуран сам, да ће Ергела на Вучијаку, овим уписом на Листу, постати много познатија, како код нас тако и у свијету.”

By