„Лут фест“ на форуму у Кини

2018-06-18-07-55-56

Други форум умјетничке сарадње Кине и земаља централне и источне Европе под називом “Праксе и истраживања савремене умјетности” одржан је од 10. до 15. јуна у Ченгдуу, једном од најзначајнијих градова западне Кине, у организацији кинеског Министарства културе и Покрајинске народне владе Сичуан у Ченгдуу. Форум умјетничке сарадње окупио је више од 300 експерата из области музике, позоришта, плеса, лијепих умјетности и дјечијег театра, а одржан је у оквиру механизма Кина – земље Централне и Источне Европе (16+1). Тема у фокусу била је “Савремена умјетност и њен однос с традицијом”.

Једна од чланица овог форума је и Босна и Херцеговина, чији је представник из Републике Српске Витомир Митрић, директор Међународног фестивала професионалних луткарских позоришта за дјецу из  Источног  Сарајева активно учествовао и презентовао умјетност са наших простора, ослањајући се на задату тему форума.

Митрић се на Форуму обратио са студијом која је је обухватила Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу „Лут фест“, под називом „ Лут фест са стварним културним дометима“.

 Митрић  је  представио Међународни луткарски фестивал који ће се сљедеће године одржати по двадесети пут у Источном Сарајеву, представивши да као фестивал који ствара јединствен културни простор и остварује значајну умјетничку мисију културе на овим просторима и који помјера границе комуникације те остварује  идеју толеранције.

У вези са темом која се односила на актуелне праксе, изазове, проблеме и рјешења савремене умјетности у односу на традицију, Митрић је припремио излагање „Пут културе –  луткарство успјешан модел  сарадње и духовних веза међу народима“.

„Луткарски театар  је интернационална умјетност, која је међу сценским умјетностима данас,  највише  заступљена, чиме је допринијела у међународним размјенама и контактима. На умјетницима је велики задатак да истражују  и у свакој умјетности стварају своју азбуку препознатљивости, не заборављајући традицију и коријене у исписивању нових поглавља историје умјетности. Луткарска умјетност има ту моћ да својом флексибиллношћу, изражајним средствима, сликом, знаком, метафором и симболом, језиком разумљивим на свим мердијанима постане средством разумијевања међу људима“, нагалсио је у своме излагању Митрић, додавши колико је важно учешће представника Репиблике Српске на овако значајном свјетском форуму.

„Ово је  врло  значајна прилика за Републику Српску и Босну и Херцеговину, јер ће се уз  промовисање културе и умјетности наших народа и народности и кинеског народа, као и припадника осталих чланица Форума јачати културне везе, размјена и сарадња  са институцијама културе ових земаља“, закључио је Митрић.

Форум се осврнуо на тренутни развој музике, плеса, позоришта, перформанса за дјецу и ликовне умјетности, и истражио могућности и потенцијале за умјетничку сарадњу.

У 21. вијеку, умјетност у свим својим различитим облицима суочава се са изазовом технолошких, научних, друштвених промјена. Ове промјене утичу на све нас, без обзира гдје егзистирамо, због чега се неизбјежно доводи у питање вриједност и релевантност традиционалних умјетности. Питања у вези са будућности човјечанства и друштвене и еколошке околности које су предузеле ове промјене имале су дубок утицај на савремену умјетност. Умјетници настоје да покрену ово питање из сопствене перспективе. Нови дискурси, нови ставови, нови облици, нове технике, нови модели прокламују вриједност и значај савремених умјетности. Међутим, постоји аргумент да је у посљедњих 50 година савремена умјетност, док дефинише “нову”, погрешно игнорисала “стару”. “Стара” или традиционална умјетност често је осуђена од стране савремене умјетности. Да ли традиционалне умјетност још увијек имају нешто да нам кажу и да ли треба да их слушамо била је  тема овогодишњег Форума.

By