Музеј савремене умјетности Републике Српске

Музеј савремене умјетности Републике Српске основан је 13. јануара 1971. годинe oдлуком Скупштине Општине Бањалука као Умјетничка галерија у Бањалуци. Умјетничка галерија настала је након акције ликовних умјетника са простора бивше Југославије и других крајева свијета, који су се солидарисали са Бањалукoм, погођеном катастрофалним земљотресом 26. и 27. октобра 1969. године. Заједничком акцијом солидарности, истакнути југословенски сликари, историчари умјетности и пријатељи Бањалуке, као помоћ настрадалом граду прикупили су приближно 800 умјетничких дјела, што је послужило као темељ за оснивање институције и чинило њен почетни фундус.

Новоименована Галерија имала је задатак да систематски истражује, прикупља, проучава, чува, обрађује, рестаурише, конзервира и јавно излаже умјетничка дјела из области ликовне умјетности, како домаћих тако и страних аутора. Њен допринос огледао се и у унапређивању ликовне културе и умјетности  на ширем простору свог дјеловања, као и ширењу и развијању смисла за ликовну умјетност код публике уопште.

Музеј савремене умјетности Републике Српске налази се у једној од најрепрезентативнијих грађевина Бањалуке –  старој аустроугарскoj жељезничкoj станици саграђеноj 1891. године, која је 1981. намјенски адаптирана  за потребе музејске институције, чиме су задовољени  музеолошки стандарди. Објекат је 2007. године проглашен националним спомеником од стране Комисијe за очување  националних споменика БиХ, те захтијева специфичне мјере заштите.

Прва стална поставка Умјетничке галерије отворена је и представљена публици 22. априла 1981. године, да би потом била конципирана од стране Миодрага Б. Протића, оснивача Музеја савремене уметности у Београду. Његова стручна селекција издвојила је кључна дјела из фундуса Галерије, која су презентовала најзначајније појаве југословенске умјетности друге половине ХХ вијека. Убрзо потом, својим програмским активностима и интензивном комуникацијом са умјетницима, Умјетничка галерија профилисала се и развила у језгро ликовног стваралаштва средине. Током свог вишедеценијског дјеловања, Галерија је имала неколико модификованих сталних поставки, да би у новијем периоду стална поставка била измјештена, а фундус представљан кроз повремене тематски конципиране изложбе.

Једна од најважнијих активности институције била је бијенална манифестација „Јесењи салон“, која је покренута 1962. године, одржана четрнаест пута, а већим дијелом њеног трајања  главни организатор била је Умјетничка галерија.

Одлуком Владе Републике Српске, Умјетничка галерија преименована је 1994. године у Галерију ликовних умјетности Републике Српске и тада је постала централна музејска републичка институција, задужена за област ликовне умјетности. Уочавање несклада између назива Галерије ликовних умјетности РС и онога што је она професионално радила, довело је до преименовања институције у Музеј савремене умјетности Републике Српске, одлуком Владе Републике Српске, 10. фебруара 2004. године. Организација стручног рада Музеја наставила је да прати већ од раније утврђену праксу развијања сложене музејске институције, у којој су се конципирале основне карактеристике савременог музеолошког рада.

У оквиру Музеја дјелују четири одјељења: Одјељење збирки, Информационо-документациони центар и библиотека, Одјељење за едукативне програме и Одјељење за изложбене и програмске дјелатности.

Музеј савремене умјетности Републике Српске једина је музејска институција у Босни и Херцеговини са овим називом и уско је профилисана за област савремене умјетности. Своју дјелатност Музеј усмјерава на активно подстицање развоја савремене умјетничке сцене простора на коме дјелује, функционишући као језгро прикупљања, проучавања и представљања савремених умјетничких пракси. Са друге стране, своје програмске активности Музеј базира и на међународној сарадњи са релевантним институцијама, чиме је омогућено активно праћење и презентовање актуелних умјетничких токова. Захваљујућу овим активностима активирана је веома жива и динамична савремена сцена, чији домети су препознати и у међународним оквирима.

Најзначајнији досадашњи пројекат институције је организација, продукција и презентација Павиљона Босне и Херцеговине на 55. Венецијанском бијеналу 2013. године, за који је изабрана изложба „Врт уживања“ умјетника Младена Миљановића.

Музеј је активан члан међународне организације ICOM и редовно обиљежава „Међународни дан музеја“ и манифестацију „Европска ноћ музеја“.

У оквиру интернационалне награде „Жива“, коју додјељује Форум славенских култура за најбољи музеј југоисточне Европе, Музеј је 2014. године награђен специјалним признањем за креативност, а истакнута је и његова значајна улога у односу према локалној заједници и подстицају стваралаштва младих умјетника.

Контакт:

Музеј савремене умјетности Републике Српске
Трг српских јунака 2,
78000 Бањалука Република Српска, Босна и Херцеговина
Телефон: +387 (0)51 215 364
Факс:  +387 (0)51 215 366
E-mail: galrs@inecco.net
Web страница: www.msurs.net

By