Паљење жежнице

Паљење жежнице је обичај који подразумјева прављење ћумура на традиционалан начин. Карактеристичан је за подручје источне Херцеговине и  датира још од давнина, те се баштини од предака.

Жежница се пече тако што се прикупе дрва која се исјеку на једнаке дијелове и ређају у виду купе. Рупе између дрва  се зачепљају бусењем земље, чиме се спречава  улазак ваздуха при паљењу ватре, те је потребна слаба ватра да би се дрва претворила у угаљ – ћумур.

Најбољи ћумур се прави од дрвета „зеленике“, али се углавном користи храстово или грабово дрво.

Процес горења траје и до 15 дана, а просијек је 5 до 6 дана. Готов производ – ћумур је врло познат и много коришћен у традиционалном кулинарству. Већина херцеговачких специјалитета се припрема помоћу ћумура, а најпознатији су јагњеће и телеће печење испод сача.

У прошлости је представљало главни приход домаћинству које се бавило производњом ћумура а многа су домаћинства од тога и живјела. Данас је остала неколицина мајстора за производњу ћумура.

Паљење жежнице захтијевало је бдење више људи у просјеку 5 до 6 дана и ноћи, гдје су се препричавале разне легенде и народна предања.

By