Први јавни дијалог на тему “Европска престоница културе: Бања Лука 2024”

bl2024

Град Бања Лука и пројектни Тим за апликацију Европска престоница културе “Бања Лука 2024” одржаће данас, 13. новембра 2017. године, први јавни дијалог на тему “Европска престоница културе: Бања Лука 2024”, који ће се одржати у  Дому омладине у Бањој Луци, са почетком у 18.00 часова.

Теме разговора су:

  • Шта је пројекат Европска престоница културе (ЕПК)?
  • Каква су искуства других градова везана за процес апликације и спровођења пројекта?
  • Зашто је Бањалуци пројекат ЕПК потребан?
  • Како да дођемо до квалитетног документа Стратегије развоја културе Бањалуке?

Гости су проф. др Милена Драгићевић-Шешић, шеф УНЕСКО катедре за културну политику и менаџмент, Универзитет уметности у Београду, Немања Миленковић, директор фондације Нови Сад 2021, Береника Никодемска, координатор програма AIR, Вроцлав 2016, Владимир Рукавина, директор Народног дома Марибор и Међународног љетњег фестивала Lent, Марибор 2012.

Пројекат Европска престоница културе (скраћено: ЕПК) је постао кључна платформа за позиционирање градова и катализатор за њихову економску и културну регенерацију. У питању је најдуговјечнији и најпознатији програм развоја културе Европске уније и саставни дио програма Креативна Европа, који Европска комисија спроводи од 1985. године.

У периоду од 2020. до 2033, сваке треће године, поред уобичајена два града из земаља ЕУ, титулу ЕПК ће понијети и један град из земље кандидата/потенцијалног кандидата (БиХ, Албанија, Србија, Црна Гора, Македонија) или земље Европске слободне трговинске зоне (Норвешка, Лихтенштајн, Исланд, Швајцарска). Специфично, то су 2021, 2024, 2027, 2030. и 2033. година. Службени позив на који се пријављују градови кандидати објављује се шест година прије године у којој се додјељује титула. Позив на који се пријављује Бања Лука објављен је 13. 10. 2017. године, а рок за предају апликације је 10. 10. 2018.

Услови за аплицирање на пројекат Европска престоница културе су: постојање Стратегије развоја културе града, политичка подршка и континуирани раст буџета за културу од тренутка објављивања намјере о кандидовању.

Скупштина Града Бања Лука је, на сједници одржаној 15. марта 2017. године, једногласном подршком одборника, усвојила одлуку о кандидатури Града Бања Лука за учешће у програму Европска престоница културе. Градоначелник је 19. априла 2017. године оформио Тим ”Бања Лука 2024” у сљедећем саставу: Марко Билбија (архитекта, сценограф) – шеф тима, Дијана Грбић (савјетник градоначелника за културу, драмски умјетник), Моника Поњавић (театролог, теоретичар филма, сценограф), Зоран Галић (Деск Креативна Европа, продуцент), др Сара Вујковић (директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, историчар умјетности-музејски савјетник), Младен Бањац (историчар умјетности-кустос), Соња Ђурић (музичар и студент продукције). Тиму се, у изради дизајна, прикључио и бањалучки дизајн студио Бункер, који ће током овог процеса развијати визуелни идентитет апликације.

Тим „Бања Лука 2024“, којем је повјерена израда апликације, али и документа Стратегије, је са радом почео у мају ове године. Процес истраживања и анализе постојећег стања у култури, неопходног за израду Стратегије, је у својој посљедњој фази.

Прва фаза анализе постојећег стања подразумијевала је низ истраживања која су спроведена у неколико етапа, и то путем писмене форме (попуњавањем упитника), кроз индивидуалне разговоре са представницима институција, градских установа културе, републичких установа културе и организација регистрованих на територији Бањалуке, те кроз радне групе. На адресе институција и јавних установа културе, удружења и организација независног сектора, до сада је послано преко 140 упитника.

Током јула, августа и прве половине септембра, приступило се другом дијелу прве фазе анализе стања, односно појединачним интервјуима са представницима институција, јавних установа културе и организација. Спроведено је око 90 интервјуа чији су резултати послужили као полазна тачка за идентификовање кључних изазова, али и потенцијала у културној сцени Бањалуке.

Октобар и новембар резервисани су за спровођење разговора са радним групама за израду Стратегије, које су организоване према областима. У питању су радне групе које у просјеку, по области, броје око двадесет чланова, а састављене су из представника јавних установа културе, организација, те истакнутих умјетника и стручњака у култури. План је да Нацрт стратегије развоја културе Бањалуке 2018-2028 буде готов крајем јануара 2018. године. Бања Лука ће тако почетком сљедеће године добити први план стратешког развијања њене културне сцене.

Током октобра је завршена и израда упитника за истраживање културних потреба публике. Истраживање, са којим се већ кренуло у рад, ће обухватити 1000 испитаника, грађана Бањалуке, различитих демографксих групација, а прелиминарни резултати се очекују почетком децембра. У питању је прво истраживање овог типа у Бањалуци које, у сарадњи са Тимом, сроводи организација Perpetuum Mobile.

Паралелно са истраживањем и израдом Стратегије, Тим ради и на формирању концепта пројекта са којим ће Бањалука изаћи пред Европску комисију у октобру сљедеће године. План је да се са концептом у јавност изађе на прољеће, када ће бити расписан и јавни позив за пројектне идеје. На јавни позив се могу одазвати сви заинтересовани, а одређене смјернице за конципирање пројектних идеја ће јавности, умјетницима и културним дјелатницима бити представљене путем фокус група које ће Тим организовати почетком сљедеће године, као и путем презентација примјера добре праксе.

„У контексту пројекта Европска престоница културе, непосредни културни, социјални и економски утицаји су чести, а способност да се обезбиједе дуготрајни ефекти, постала je значајна и драгоцјена у кључним областима, као што су промјена урбане слике града и развој, како културног, тако и туризма генерално. Самим тим, одлуком да се Бања Лука кандидује за ову титулу, град је ушао у процес  једног великог развојног пројекта чија је потенцијална добит вишеструка.“ рекли су из Тима „Бања Лука 2024“.

Кратке биографије гостију:

Проф. др Милена Драгићевић-Шешић. Шеф „UNESCO“ катедре за културну политику и менаџмент на Универзитету уметности у Београду и професор на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду. Аутор 15 књига и преко 150 научних радова из области културе, преведених на 17 свјетских језика.

Ужа специјалност: менаџмент у култури и теорија медијa

Немања Миленковић. Директор фондације ”Нови Сад 2021”. Некадашњи предсједник УO најуспјешнијег регионалног музичког фестивала EXIT. Један од инцијатора кандидатуре Новог Сада за Престоницу младих и шеф тима ”Нови Сад 2021” који је за град освојио ову значајну титулу.

Ужа специјалност: брендирање и маркетинг

Береника Никодемска. Координатор Artist-in-Residence програма A-i-R, који се одвија у склопу пројекта Европска престоница културе “Вроцлав 2016”. Дипломирала је Српску и Хрватску филологију и постдипломске студије Менаџмента културе у регионалној сарадњи Европске уније, на универзитету у Вроцлаву.

Ужа специјалност: организација и међународна сарадња

Владимир Рукавина. Директор Народног дома Марибор и један од главних организатора Међународног фестивала LENT који се већ преко двадесет година традиционално одржава крајем јуна у Марибору. Члан пројектног Тима Европска престоница културе “Марибор 2012”.

Ужа специјалност: организација и културни менаџмент.

By