Препознавање и вредновање квалитета у култури

img_0673_392146247

„Четврта и посљедња у низу јавних расправа о Нацрту закона о култури Републике Српске одржана је данас у Бањој Луци, а сви изнесени конструктивни приједлозли и сугестије биће уврштени у текст приједлога овог закона“, потврдила је помоћник министра за културу Тања Ђаковић.

Она је подсјетила да је ријеч о кровном закону о култури који регулише она питања која посебним законима нису дефинисана те посебно важним оцијенила што се овим законом дефинише надлежност Републике Српске у области културе.

„Овим законом смо се, прије свега, базирали на независну сцену, односно удружења грађана која се баве културном дјелатношћу, затим на области културе, субјекте у култури, начин финансирања и суфинансирања пројеката и програма у култири, као и на стратегију развоја културе и јавни конкурс за суфинансирање пројеката у култури које смо препознали као инструменте за провођење културне политике“, истакла је Ђаковићева.

Она је говорила и о важности успостављања система када је ријеч о независној сцени, која до сада није била дефинисана појединичним законима.

„Имали смо намјеру да и ту успоставимо један систем, систем препознавања и вредновања, како бисмо ваљано вредновали она удружења која раде добро и  континуирано и која су видљива у заједници“, појаснила је помоћница Ђаковић.

Удружења ће бити додатно стумулисана да раде још боље на тај начин што ће им  бити додијељен статус репрезентативних удружења.

„Она удружења која мање раде, биће сврстана у категорију осталих удружења“, рекла је Ђаковићева, појаснивши  да се не ради о трајним категоријама, већ онима које ће удружења заслуживати према сопственој ангажованости и квалитету рада.

Као важну страну овог закона, она је истакла и то што је предвиђена категоризација културно-умјетничких друштава, односно аматерских удружења.

„Предвиђена је категоризација културно-умјетничких друштава на оне од републичког значаја, оне од локалног значаја и остале. Министарство просвјете и културе преузеће обавезу финансирања друштава од републичког значаја, док ће за друге категорије бити финасиране од стране јединица локалних самоуправа у којима раде и дјелују“, нагласила је Ђаковићева.

Она је важним оцијенила и то што је овим законом предвиђено доношење стратегије развоја културе на нивоу сваке локалне заједнице која ће пратити њене потребе у области културе.

„Министарство просвјете и културе прошле године донијело је Стратегију развоја културе Републике Српске за период од пет година и на њу ће се ове стратегије нужно ослањати, али и слиједити специфичне потребе  сваке од локалних заједница“, појаснила је помоћница Ђаковић.

Јавне расправе о Нацрту закона о култури одржане су раније у Требињу, Источном Сарајеву и Бијељини, гдје је исказана значајна заинтересованост културне јавности и изнесени важни приједлози који ће бити уврштени у текст Приједлога закона о култури Републике Српске.

Mлaдeн Maтoвић, дирeктoр Културнoг цeнтрa Бaнски двoр у Бањој Луци и члaн рaднe групe зa изрaду oвог зaкoнa, рекао је да је изузетно важно да култура Републике Српске добија једно системско рјешење које ће бити квалитетна база за њен даљи развој.

„Надам се да ће овај закон убрзо бити усвојен и у Народној скупштини Републике Српске, те да ће што прије почети његова примјена, а тиме и бољи дани за културу Републике Српске“, истакао је Матовић.

Марко Билбија, члан радне групе за израду овог закона, појаснио је да је у првом реду, од изузетног значаја сама иницијатива за доношење кровног закона о култури Републике Српске, а потом и уређење оних области које нису обухваћене постојећим законима.

„Трудили смо се да све оне области које нису биле покривене посебним законима уредимо овим законом, те им поставимо добре темеље за даљи развој“, рекао је Билбија те посебно истакао  важност дијела закона који се односи на независну сцену и њено уређење на одрживији и  смисленији начин.

By