Рановизантијски град Балкис

Рановизантијски град Балкис смјештен је на Градини у селу Бакинци, општина Лакташи. На катастарским картама води се као Градина и Град Марије Терезије. Чини га рановизантијско утврђење и три сондажно истражене базилике из периода од друге половине IV до краја VI вијека, потом подграђе, те више мањих грађевинских цјелина, насумице распоређених на простору градине, чија намјена тек треба бити утврђена. У склопу овог комплекса пронађено је и средњовјековно земљано утврђење Караула те некропола мрамора.

Локалитет Градина у Бакинцима пронађен је 80-их година XX вијека, а прва археолошка истраживања извршена су у периоду од 2012. до 2015. године. Утврђено је да на градини постоји грађевински комплекс састављен од доњег, средњег и горњег града на преко 100.000 квадратних метара објеката различите намјене, распоређених у три платоа. Град је опасан одбрамбеним зидовима у дужини око 480 метара, дебљине око 1,5 м, док су зидови на појединим мјестима очувани до висине од четири метра. На основу налаза, првенствено новца, локалитет се смјешта у временско раздобље од друге половине IV до краја VI вијека.

Источно и југоисточно од одбрамбених зидова утврђења пронађене су и сондажно истражене три рановизантијске базилике. Оне се на основу градње, архитектонских елемената и покретног археолошког материјала доводе у везу најраније са периодом друге половине IV односно прве половине V вијека, те су кроз више фаза обнова и дограђивања егзистирале све до почетка VII вијека. Налази указују да су пронађене базилике, заједно са утврђењем, чиниле један рановизантијски комплекс, који је функционисао као цјелина.

Да је ријеч о регионалном центру и епископији свједочи импозантност града, број базилика ван зидина утврђења, имена свештеника или епископа пронађених на импосту капитела базилике ”А” (Constantius, Andreas и Constanc), импозантност и богаство археолошког материјала, итд.

Град је могао постати епископски центар четрдесетих година VI вијека, након чувене обнове утврђења и базилика у Панонији и Далмацији, од стране византијског цара Јустинијана.

Рановизантијско утврђење могуће је поистовјетити са градом Балкис, који је страдао 597. године у налету аварско-словенског војсковође Бајана. Тада је на путу од Сервицијума (Босанска Градишка) према Салони (Солин, 6 км од данашњег Сплита) срушено преко 40 стражарница и рефугија, заједно са поменутим градом, приликом чега је становништво ових крајева тешко страдало.

By