Сојеничарско насеље у Доњој Долини

Сојеничарско насеље Доња Долина смјештено је у плодној Панонској равници уз ријеку Саву, између села Горња и Доња Долина. Ова плодна равница пружила им је одличне услове за развој пољопривреде, сточарства и лова. Ријека Сава је поред риболова била веома значајна саобраћајница којом се вршила трговина и размјена од источних Алпи до Македоније.

Старије насеље формирано је на обали ријеке Саве у периоду 1200 – 700 године п.н.е. када постаје важан металургијски и трговачки центар југоисточне Европе.

У периоду  800 – 700. године п.н.е. долази до појаве новог метала – жељеза, што доноси велике промјене у животу становништва Доње Долине. Услијед честих поплава ријеке Саве становништво се премјешта на Градину, гдје се развија насеље сојеничког типа са дводјелним и тродјелним кућама, подигнутим на храстовим стубовима. Куће су имале тријем и често биле повезане дрвеним мостовима. Између њих су прављени канали за одвод до ријеке Саве.

Доња Долина ће се развити у равничарско насеље са редовима кућа уз саму обалу ријеке Саве, гдје је формирано пристаниште за рибарске и трговачке чамце. Један такав чамац пронађен је 1901. године и чува се у Земаљском музеју у Сарајеву.

У овај дио Паноније око 370 – 360. године п.н.е. продиру Келти, који са собом доносе читав низ промјена. Домаћа производња се одржала све до доласка Римљана у периоду 6 – 9. године за вријеме илирског (Батоновог) устанка у коме су главну улогу одиграли панонски Бреуци. Становништво Доње Долине тада бива покорено, један дио се раселио, док су се поједини укључили у војне трупе велике Римске империје. Тада живот у Доњој Долини, са доста мањим интезитетом, егзистира све до друге половине IV вијека о чему свједоче налази античког новца на Тименичкој некрополи.

By