Тајновита прошлост “дворчића на Призрену”

dsc_0047

Тим археолога Музеја Републике Српске предвођен археологом Гораном Симоновићем, вишим кустосом за средњовјековно доба, од 09.11.2018. године наставља са систематским археолошким истраживањем локалитета Призрен. Истраживања се спроводе на укупној површини од 700м2, већ шест сезона, у организацији Музеја Републике Српске, а уз финансијску подршку Oпштине Мркоњић Град и Минисарства просвјете и културе Републике Српске.

Досадашњи резултати показали су да се на овом мјесту налазе остаци мањег касносредњовјековног комплекса, грађени ломљеним и притесаним каменом, а пронађен је објекат који је имао дворану и подрум. Наставак исатраживања ће донијети одговоре на питања ко је  и у коју сврху подигао архитектонски комплекс на тако неприступачном мјесту.

“Попут „орловског гнијезда“ смјестио се  на тешко приступачној литици уоквиреној шумом, ријеком и стрмим странама кањона, на мјесту са кога се пружа величанствен поглед низ долину Сане све до Кључа. Луксузни карактер упућује на претпоставку да је намјена комплекса резиденцијална, и да би личност, која је подигла дворчић на Призрену, могли тражити међу властелом која је столовала у граду Кључу и управљала жупом Бањицом.” – каже руководилац истраживања Горан Симоновић.

“Налази дијелова касносредњовјековног оружја и трагова борбе на њиму, грнчарије, животињских костију, посуда од стакла и грађевинских окова, указали су на боравак војне посаде. На основу ових чињеница и историјских дешавања у долини Сане током касног средњег вијека, археолози су дошли до закључка да је комплекс највероватније страдао 1463. године, приликом првог пада Босне под Турке.”

Да је ово интересантно мјесто одувијек привлачило људе, потврђује и уломак праисторијског лонца који потиче из гвозденог доба (први миленијум прије Христа), а може се повезати са остацима утврђеног праисторијског насеља.

Крајем 2017. и током 2018. године на локалитету су обављени конзерваторски захвати које је реализовало реномирано београдско предузеће KOTO, средствима Министарства просвјете и културе Републике Српске, под надзором Републичког завода за заштиту културно–историјског и природног насљеђа.

Намјера је да се ове године кратко, десетодневно истраживање концентрише на истраживање средишњег дијела цјелинe, a систематско истраживање Призрена на Сани ће дати квалитетну, цјеловиту и ријетку базу података која ће представљати значајан допринос баштини Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Фонд пронађених предмета знатно ће обогатити средњовјековну Археолошку збирку Музеја Републике Српске и са документацијом са ископавања, представљати добру основу за формирање будућег завичајног музеја Мркоњић Града. У плану је и цјеловита монографија о локалитету, те реализација завршне изложбе. Истраживање на Призрену ће да популарише археолошко и културно насљеђе, те едукује локалну заједницу која га је већ препознала као једну од важних тачака будуће, осмишљене туристичке понуде општине Мркоњић Град.

“Због свега овога сматрамо да је Призрен на Сани  локалитет којиима будућност реконструисан комплекс, на изузетној природној позицији, са музејском поставком, различитим атрактивним садржајимаи са новим животом који ћему удахнути археолошко истраживање, сасвим сигурно,могао бида допринесе  и економском просперитету заједнице.” – истиче Симоновић.

 

By