Манастир Добрун

Манастир Добрун, са црквом посвећеном Благовјестима смјештен је у истоименом селу, општина Вишеград. У средњем вијеку манастир се звао Крушево.

Тачно вријеме настанка добрунске цркве се не зна, али се оквирно датује у прве деценије XIV вијека, на основу ктиторских портрета, жупана Прибила и његових синова Стефана и Петра, који су настали од 1343. до 1353. године.

Првобитна црква је једноброднe основе с апсидом на источној страни, без куполе, скромне и једноставне архитектуре. Прибилов син Петар који се замонашио и добио име Јован, првобитној цркви је 1383. године дозидао вањску припрату, али, већ након десет година, Турци упадају у Босну и том приликом Добрун страда.

Крајем XVIII или почетком XIX вијека манастир је опустио.

Црква је обновљена 1884. године када су порушене вањска припрата и ризница, дозидан звоник на западној страни, а на фасадама израђне украсне лезене и низови аркадица. Минирањем 1944. године црква је већим дијелом уништена. Непосредно након другог свјетског рата, на основу живог сјећања, мјештани су обновили цркву. Тада је архитектонски претрпјела знатне промјене, како у унутрашњости, тако и на спољашњим фасадама.

На основу ктиторских портрета, добрунске фреске из наоса цркве оквирно се датују у период од 1343. до 1353. године. Почетак XVII вијека везан је за подизање ексонартекса и долазак попа Страхиње из Будимља, значајног сликара тог времена, који је, током 1605. и 1606. године освјежио живопис из XIV вијека, а припрату живописао.

На основу сјећања мјештана и затеченог стања, истраживач М. Кашанин сматра да су цијелокупна зидна платна спољње припрате била осликана. Спољња припрата добрунске цркве срушена је 1884. године, те су, приликом тих радова, уништене фреске, сем оних на западном зиду. проширена су улазна врата, тако да је и у унутрашњости храма страдао дио композиција, па данас нема фресака на спољњем зиду храма.

Фреско сликарство манастира Добрун карактеристично је по колориту, добром цртежу, као и приказивању одежди властеле из XIV вијека. За историјска изучавања значајне су фреске које приказују Васељенске саборе.

Прелиминарни истраживачки радови на фреско сликарству обављени су 2004. године.

Ово изузетно значајно сликарство, како у композиционом тако и колористичком смислу, данас је у релативно лошем стању, а једини начин да се сачува од пропадања је конзерваторска интервенција.

By