Манастир Ломница

Манастир Ломница са црквом посвећеном Светом Георгију, смјештен је у Доњем Бирчу, у близини Шековића, подно планине Борогова, крај ријечице Ломнице. Под тим именом манастир налазимо у старим писаним изворима и у стручној литератури, а у народу је познатији као Ловница.

Више народних предања и легенди везано је за настанак манастира. Претпоставља се да је првобитна црква била смјештена нешто ниже од данашње, на десној обали Ломнице, уз пут који води од манастира до Шековића. Остаци зидова грађевине постојали су све до 1938. године, са фрагментима фресака, како наводе ондашњи истраживачи.

Данашња црква потиче с краја XV и почетка XVI ви­јека.

Ломница је једнобродна црква са апсидом на источној страни, прислоњеним луцима уз подужне зидове и слијепом куполом ослоњеном на пиластре. Грађена је од камена са кречним везивом, портали и допрозорници су обрађивани веома вјешто, од бољег камена са једноставном профилацијом. Специфичност архитектуре ломничке цркве чини њена слијепа купола, осмишљена без тамбура а споља уклопљена у једноставан двосливан кров.

Димензије цркве су 15,5 x 7,5 метара. На западној страни, испред цркве је дрвени тријем димензија 6,5 x 1,75 метара.

Фреске манастира Ломнице у куполи, горњим површинама олтара и наоса осликао је 1577/78. године зограф Лонгин, а сав остали живопис у храму је рад сликара који су своја имена – Јован, Јован, Никола и Георгије, као и годину сликања – 1607/08. – записали на западном зиду наоса, над улазом.

На фрескама које је сликао један од најчувенијих сликара тог времена, пећки монах, зограф Лонгин, осјећа се утицај сликарског програма који се ширио из об­новљеног центра Пећке патријаршије. Лонгин композицију организује зналачки, користећи се искуствима сликарства раног XIV вијека – два или три простор­на плана одваја пејзажним или архитектонским кулисама.

Лонгин је 1577/78. године насликао ломнички иконостас, једно од најбољих остварења XVI вијека, на којем је оставио свој потпис.

Ктитори Ломнице Генадије и Акакије насликани су у припрати, како између себе држе модел цркве, а одјевени су у монашку одјећу.

Конзерваторско-рестаураторски радови на фреско сликарству Усљед положаја храма, дошло је до значајних промјена, које су се најдиректније одразиле на стање зидног сликарства. Близина конака на сјеверној страни, неодговарајуће рјешени одводи воде и лоши олуци, те слаб проток ваздуха и лоша дренажа узроковали су велику концентрацију влаге, која се веома разорно одразила на зидно сликарство од непроцјењиве вриједности. посљедице те влаге веома су видљиве, нарочито на сјеверном зиду како са спољње, тако и унутрашње стране. Стога је било потребне предузети што хитније конзерваторскорестаураторске мјере на спасавању зидног сликарства. Велика концентрација влаге у зидовима храма проузроковала је појаву соли у унутршњости цркве и њихово избијање на површину, на фреско сликарство из XVI вијека. Соли су прекриле цијелокупне површине фресака, тако да су биле слабо видљиве. Ове соли су веома разорне и могле су уништити сликарство од из­узетног значаја, старо 440 година.

Током 2006. и 2007. године конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству изводили су се на цјелокупним површинама сјеверног и јужног зида, у олтарском простору, на западном зиду који одваја наос од припрате, као и у припрати.

Фреске су биле у изузетно лошем стању, а радови компликовани, захтјевни и мукотрпни. Извођени су на свим осликаним површинама у унутрашњости хра­ма и односили су се на: уклањање соли са лица фреса­ка путем екстракције; ињектирање потклобучених па­р­тија које су пријетиле да отпадну са зида и тако у неповрат буду изгубљене; фиксирање бојеног слоја, уклањање слојева чађи и нечистоће хемијским и ме­ха­ничким путем; чишћења и освјежавања зидног сликар­ства; наношење ретуш малтера; ретуширање мањих по­вр­шина.

 

 

By