Манастир Озрен

Манастир Озрен се налази на истоименој планини у области Усоре, у сјевероисточној Босни, на пола пута између Тузле и Добоја. Од мјеста Петрово, које је општинско средиште, манастир је удаљен 6 км.

Манастири у Усори, вијековима су у српском народу сматрани задужбинама Немањића. Података о оснивању манастира и времену изградње манастирске цркве нема много. Први поуздан извор који се односи на озренску цркву је натпис у наосу, исклесан изнад улазних врата, а у којем се каже да је 1587. године поп Јаков Марић поставио под у цркви. На основу тог натписа, претпоставља се да је црква саграђена у XVI вијеку.

Манастир Озрен је посвећен Светом Николи. Црква је једнобродне основе, са олтарском апсидом на источној страни, истуреним правоугаоним пјевницама на сјеверној и јужној страни наоса. Куполу над централним дијелом носе слободностојећи ступци. Припрата је на западној страни. Манастирска црква украшена је једноставном профилацијом и низовима аркада на порталу, око прозора, на куполном простору и олтарској апсиди. храм је изведен у рашком градитељском стилу.

У првим деценијама XVII вијека манастирска црква на Озрену је живописана фрескама. Сликар је то извео 7114. године од Стварања свијета, односно негдје између 1. септембра 1605. и 31. августа 1606. године. Поп Страхиња, којег је био позвао игуман Јоаким, није живописао цијелу цркву, него само наос и олтар, док је припрата остала неосликана. Овдје је битна ктиторска композиција игумана Јоакима, у којој он у десној руци држи свитак са кога је избрисан текст, а лијеву пружа према св. Николи, и на дар предаје живопис и све око чега се он лично трудио у част св. Николе. У периоду између 1. септембра 1608. и 31. августа 1609. године, нови сликар је живописао припрату озренске цркве, о чему говори натпис. Сликар озренске припрате био је бољи мајстор од попа Страхиње, мада се о његовом дјелу може судити само на основу скромних остатака фресака Богородице са Христом у лунети, Марије Египатске и светог Николе, сјеверно од врата, те једне глава ђакона из горње зоне. У односу на попа Страхињу, употребљава благе, пас­тел­не, рафиниране боје, цртеж му је бољи и складнији.

Цијелокупна унутрашњост манастира била је прекривена фреско сликарством. Укупна површина осликаног зидног платна била је 750.85 м². До данас је сачувано око 40 одсто живописа (300 м²). Сачуване фреско партије су у лошем стању и само на појединим позицијама су видљиве веће површине. Дугогодишње дјеловање влаге, како са крова тако и капиларне, проузроковало је низ оштећења.

Испитивачки радови на фрескама манастира Озрен из 2009. године претходе будућим, детаљним конзерваторским рaдoвимa.

By