Манастир Папраћа

Манастир Папраћа смјештен је југозападно од Зворника, на путу који преко Шековића води за Власеницу. Област Бирча је богата природним и културним благом, бујним шумама и нетакнутим изворским водама, али и остацима средњовјековних градова и некропола стећака.

Најранији писани помен Папрће је запис на Јеванђељу које је 1550 – 1551. године поклонио руски протопрезвитер Јаков игуману Папраће Григорију. У Пећком и Троношком љетопису, из XVIII вијека записано је предање према којем су ма­на­стир Папраћу подигли краљ Драгутин и његови синови Владислав и Урошиц. У турском попису из 1528. године помиње се поп Радица из Папраће, а у православној цркви у Чајничу чува се Јеванђеље из 1513. године.

манастирска црква посвећена Благовјештењу је једна од најмонументалнијих сакралних грађевина насталих на простору Босне и Херцеговине. састоји се од наоса, олтара, те унутрашње и вањске припрате. Купола стоји на ступцима, док се на тамбуру налази осам прозора, уоквирених слијепим аркадама. Олтарски простор је са унутрашње стране полукружан, а са спољашње полигоналан, док је апсида споља тространа.  Пјевнице су изнутра полукружне, а споља седмостране. Својом триконхалном основом и тродијелним олтарским простором, везује се за архитектуру моравске школе.

На дјелимично сачуваним фрескама ма­нас­тира Папраће јасно је видљива веза са моравском умјетношћу. Иако су фреске слабо очуване, види се да су ликови светих архијереја у олтару, као и ликови светих ратника, одјевених у витешке костиме у јужној пјевници, те дијелови једне од композиције из цик­лу­са Христових страдања и Богородичиног Успе­ња, сликани истанчаним валерским и тонским комби­на­цијама, постављене прецизаним и вјештим цртежом, те складних пропорција. Изнад архитравне греде у наосу откривени су трагови ктиторског нат­пи­са од којег су се сачувала слова “… ФАНА ПРВ …” и то би се могло односити на помињање зворничког еп­и­скопа Теофана, који се наводи у изворима триде­сетих година XVI вијека, што би могло да указује на вријеме жи­вописања храма.

Сондажна истраживања у наосу храма и олтарском простору рађена су 2008. године у нади да ће се пронаћи још фресака из периода настанка цркве. Тада је обијен малтер са око 900 м2 зидова. Пронађени су само мањи фрагменти фресака. На стубу је то натпис који може бити од значаја за датовање живописа. У наредном периоду неопходно је конзервирати старе фреске и поставити декоративни малтер на остале површине наоса.

 

By